Još je jedanaest dana ostalo do slovenskog izbora EMA 2016., preko kojeg će Slovenci izabrati svog predstavnika za Stockholm, no previše informacija nema. Danas je slovenska televizija RTVSLO objavila kraće isječke pjesama, a kako zvuče slovenske uzdanice, poslušajte ispod:
Podsjetimo se pjesama i natjecatelja:
- Anja Baš – What if
- Anja Kotar – Too Cool
- D Base – Spet živ
- ManuElla – Blue and Red
- Nuša Derenda – Tip Top
- Raiven – Črno bel
- Regina – Alive in Every Day
- San Di Ego – Brez Tebe
- Sebastian Lukovnjak – Tales of Tomorrow
- Žan Šerčič – Summer Story
Rasprava58
Kosmopolj — 22. veljače 2016. u 22:47
@slovenac
hej Kekec …. uživan ….prava evrovizijska, biće to ludilo na verlikoj sceni ! stiže moj glas i mog društva odmah u pf za Deželu ! 🙂
slovenija — 22. veljače 2016. u 15:18
@kosmopolj https://www.youtube.com/watch?v=HrQzhobPs1E
Andrej — 20. veljače 2016. u 20:16
Evo ovde imate pjesme,samo 2 fale:
https://soundcloud.com/octobers-1
Kosmopolj — 19. veljače 2016. u 16:44
komentar na Nušinu pesmu :
Evo ovako , sad nemam više sumnje da ona 99 % pobeđuje u Sloveniji na izboru .
Drugo, pesma je tipična ali tipična evrovizijska pesma ( vidi se da je tako opravljena za tu namenu) , onako britiš- probondovski generisanog štiha i zvuka.
To kao takvo na escu manje više uvek prolazi . Mislim da na velikoj bini uz neku atraktivnu "bond" mušku plesnu grupu i jedan ženski vokal da je prati ( ako bude) to može biti vrlo atraktivno i intersantno . Naravno mogu i da upropaste nastup , jer su ovakve pesme u tom slučaju mač sa dve oštrice.
Šta je mana?
Mana je što nam je taj zvuk već vrlo dobro poznat , neinovativan …i što je sve trebalo uraditi da se izbigne frazetina tip top …kog vraga baš to ? …ali ni to nije problem , ako se nastup odradi svetski i moćmo. Mislim da bi ste uz perfektan nastup sigurno imali finale. Zavisi i od ostale konkurencije , ali onako načelno sa ovom pesmom , mislim da bi 70% finale bilo sigurno. A u finalu šta Bog da…. kao i svakom.
TRIGLAV — 19. veljače 2016. u 15:21
NUša Derenda – TIP TOP……cijela pjesma
https://www.youtube.com/watch?v=ICnFgrU9y2g
Kosmopolj — 18. veljače 2016. u 15:58
@lukica
mimoišli smo se sa postovima ..
slažem se sa tvojim poslednnjim postom ..
Kosmopolj — 18. veljače 2016. u 15:43
Ja mislim da je @lukica shvatio šta sam suštinski hteo da kažem vezano za esc (izuzev što neosnovano priča o americi u kontekstu "nacije" KULTURE , a pri čemu bi mu se veći deo Evrope i sveta samo nasmejao u fejs i odmahnuo rukom …). .., Zaista nemam protiv dobrih hitova i muzike iz Amerike ništa. Naprotiv…
Diavalo banalizuje ..pa naravno da ni ja neću podržati narodno zabavni rok iz Dežele nikada , nego npr Maju Keuc.. u tome nema dvojbi , ni jednog trenutka.
Ali bi svako trebao da pokuša da progura deo svog identiteta na escu , ne nužno etno tonovima. Smatram i da je to nemoguće …jer bi to onda bio neki etno festival ..
No imam protiv kopija pesama po principu sve ću uraditi da zaliči na taj prizvuk, na ovu ili onu američku pevaljku, pevača..jer je to komercijalno , in … itd , ili u bilo kom drugom smislu na poznate face preko bare …
Nema toga u Evropi , među njenim nacijama u realnosti , pa zašto da se promoviše na escu …. A primer koji sam naveo da je sve zbog jezika ( oko amerikanizma) je tipičan primer upravo što svi hoće pevati na engleskom. Pa kud već pevaš na engleskom , gde si crni ti krenuo da pevaš ustvari praviš obične copy paste reciklaže koje nikad neće biti original …to zvuči onako jadno jadno …
Amerika nema svoj kulturološki identitet i neće ga nikad ni imati i ništa nije suštinski kulturološki odradila za ovu civilizaciju , ako znamo , a znamo šta je kultura u pravom smislu te reči ..
fraze poput pop kultura i slično nisu i doslovno kulturološka tekovina .. sve je to krasno i njihova muzika, (dosta toga) i filmovi naravno , neki vole eto i hamburgere… i to je to … plahon – i ćao ćao od amerike 🙂
Naučni identitet , vojni identitet je već nešto drugo … no tu ima opasne konkurente , i negde je jača negde slabija od njih. A zna se i koji su to takmaci u svetu .
Čak i da smatramo posebnom kultorološkom tekovinom (današnju muziku i komercijalne filmove iz USA) , eto to je onda onaj najniži njen deo. Najniža lestvica u kulturi , generalno.
⚡Flash⚡ — 18. veljače 2016. u 15:25
@kosmopolj Pod kulturološki utjecaj ne spadaju samo dobre i pozitivne stvari kako ih ti navodiš
Da Rusija je kroz povijest imala ogroman utjecaj (kulturološki) na cijelu Europu, ali ne slažem se da je Amerika kriva što nema balet ili toliki utjecaj u književnosti no da ju pokušam opravdati. Za književnost recimo Salinger, Mark Twain,Ernest Hemingway, svi su oni bili kjučni za razvoj moderne književnosti. O glazbi od jazza, bluesa, itd. pa sve do današnjeg popa, rocka itd. ne moram ni pričati. Tehnološka dostignuca također, koja su promijenila u potpunosti način na koji živimo, naravno nisu sva zaslga amerike ali veliki dio ih je tamo nastao ili pod okriljen njenih multinacionalnih korporacija.
Od Amerike ja ni ne očekujem dostignuca Rusije jer je Amerika otkrivena prije 500 godina a Rusija postoji oho ho duže pa noramalno da ima i jači nacionalni identitet, kulturni utjecaj na razvoj Europe pa bila je tu u susjedstvu stalno… I ne treba ju veličati znam to, ali niti umanjivati njen značaj.
U ostalom se slažem s tobom
⚡Flash⚡ — 18. veljače 2016. u 14:57
@rossonero me ne vidim ni ja nista lose u toj amerikanizaciji ona postaje dio kulture europskih zemalja, i tu se ne može pomoći. Ali smisao Eurosong ne bi trebalo biti imati 40 pjesama koje nemaju nikakvoga utjecaja zemlje iz koje dolaze osim predstavnika (a neke nemaju ni to…). I 90% glazbe koju slusam je amerikanizirana ali mozda ne bi trebali to slusati i na EUROsongu. Da utjecaju amerike i prihvaćanju nekih noviteta u glazbi, ali ne i potpuno kopiranje.
Diavolo — 18. veljače 2016. u 14:48
uglavnom, vidim da ovom nema kraja….pa ću ja reći ono čime sam se vodio kroz ovu raspravu, napravit neki summa summarum … dakle, teško je razlučiti što je amerikanizam, a što kako navodiš europski pop…jer je to danas sve izmješano…ti možeš smatrat Avicii-a amerikaniziranim, ja ga mogu smjestit pod švedski pop itd. itd. …to vrijedi i sa ostalim izvođačima….tako da se ja ne bih zaletavao i smještao one tri pjesme koje si naveo pod amerikanizam, jer takvih pjesama ima u europi, pogotovo ak je pjesma tipa ova od Sebastiana Lukovnjaka koja je više švedski pop, a ne amerikanizam kak si ga ti okarakterizirao……i sad da mene pitaš da li bi rađe na esc-u slušao (što se tiče slovenije) švedski pop (Tales of Tomorrow) ili neku pjesmu na foru njihove predstavnice 2010. ("Narodno Zabavni Rock"), vjeruj mi da biram ovo prvo….(da slovenci naprave neku ultra dobru pjesmu sa svojim etno prizvucima, naravnod a bi prije bio za takvu pjesmu nego neku drugu…al to se još nije dogodilo do sada) …. ali ako hoćemo ići iz krajnosti u krajnost, ajmo onda uvest pravilo da svatko pjeva na svom jeziku, da svi šalju glazbu koja je specifična za tu državu (ja nikad od Azerbejdžana, Armenije, i još par država vidio da to prezentiraju)….e onda će to biti pravi, kako ti kažeš, ''europski glazbeni identitet'' ….sve dok se to ne uvede, nek svatko šalje što god hoće…
Kosmopolj — 18. veljače 2016. u 13:55
@lukica
pa lepo si objasnio zašto amerićka muzika ima najveći uticaj na svetu . Pa to je normalno i logično … tako je i sa filmskom industrijom … To ne može niko da ospori … ali to nema veze sa ovim o čemu ja govrim a vezano je za esc…
I još nešto dobro je što je tako , jer sem te muzike, filma i hamburgera, ta amerika i nema mnogo toga zapravo ništa drugo da ponudi … posebno ne kako ti kažeš kulturološki ….
kako si povezao bez obzira što su popularne pre poznate u nekom periodu vremena neke npr američke pevačice baš sa terminom kulturološki ..
pa kulturolški se pre svega odnosi ponajviše na daleko veće vrednosti koje neka nacija velika ili mala je dala ovoj civilizaciji … kroz vekove od pamtiveka do danas.
Pa kad si već pominjao Rusiju , ona je i tom kontekstu dala najveći doprinos u Evropi (samim tim i u svetu na određenim poljima) … u svakoj zemlji i svakoj školskoj godini tokom školovanja postoje ruski klasici i razna ruska literatura … ubedljivo najviše. I u Americ čak i takođe.. Takođe doprinos u ozbiljnoj muzici je ogroman .. da ne pričam o čuvenoj školi baleta koju Rusija ima i neguje koje su prepoznate širom sveta kao No 1 …Kraljevski Marinski teatar iz St Peterburga i čuveni Baljšoj iz Moskve. ..
Naravno da je engleski jezik broj 1 u svetu , pa otuda i američka muzika ima takav uticaj ..Rusija se tu ne takmiči ali ona ima ogroman uticaj u muzičkom svetu na nekih oko pola milijarde ljudi koji govore ruskim jezikom u celom svetu … ali to nije naravno nešto što bi direktno osvojilo svet, jer je na ruskom… isto važi i za sve druge države i jezike.. i u Evropi je najviše u savremenoj pop dens muzici dala Britanija , opet samo zbog jezika. To se tako nametnulo po difoltu i to je to ..a jezik tu igra ključnu ulogu .
Kosmopolj — 18. veljače 2016. u 13:54
Svašta …..pa nemam nij a ništa protiv bilo koje dobre pesme i dobre muzike , ma odakle stigla… pa note nemaju granica.. Kad te neka melodija sastavi i podigne u nebo , ne pita se odakle je i ko je peva … realno to je tako .
Mi uopšte ovde ne raspravljamo o istoj stvari pa se zato donekle i ne razumemo .
Poenta onoga što ja govrim ukratko bila bi sledeća:
Evrovizija je specifičan festival i ima svoj evropski muzički identitet. Evropski identitet nije proizišao iz američog , nego je upravo obrnuto . S tim da je američki prilično evoluirao i u druge pravce, prepoznatljive samo za to područje… oplemenjen je afro i hispano zvucima , nekim specifičnim instrumentima ..da ne pričamo o repu ( koje za mene realno i nije u pravom smislu muzika) , pa severnoamerički džez…
Dakle ja imam protiv pojave da se iz neke male evropske zemlje ili bilo koje pojavljuju ljudi na escu koji iz petinih žila kopiraju i imitiraju tamo neke popularne pevače iz amerike , njihove pesme , ne bili navodno postali IN …i u smislu neke komercijalizacije po svaku cenu
A svi jako dobro znamo da pobednici esca…uzmite redom sve sem Selin Dion ( koja i nije napravila uspeh u Evropi , nego na severu Ameruike) ostaju u zapećku , manje ili vše ( u Evropi svi sem grupe ABBA)… pa kad je već tako ne moj da ti se svi smeju , nego daj sve od sebe da reprezentuješ ono što ti i tvoj narod jeste … to ne mora nužno da ide kroz etno tonove… jer postoji i evropski pop pravac. i bond pesme kako mi fanovi volimo da kažemo su zapravo btiriš bond pesme (tipa Pireli u Beogradu 2008) ..a to je ipak Evropa …
Dakle masi ljudi smeta kada se pojavi neka imiticija u glasu , pesmi i u svemu kao Adele, Bjonse, pre Šakire… ma ne bitno ni ko koga , ni zašto .. ali ej na escu ? U tom kontekstu nema svrhe amerikanizirati pesmu za jedan esc . I samo u tom kontekstu , niti jednom drugom. O tome pričam sve vreme…. samo mi nije jasno kako to nekima navodno nije jasno.
Diavolo — 18. veljače 2016. u 13:05
slažem se sa svim što si rekao @lukica …ali ja ne vidim ništa loše onda u toj amerikanizaciji….ja mogu poslušat svakakvu vrstu glazbe, od popa, countrya, rocka pa sve do metala….meni nije bitno hoće li pjesmu pjevati Adele ili će ju pjevati neki nepoznati izvođač…..ono što je meni bitno je to da mi se sama pjesma svidi…i ne, ne znači da će mi se sve pjesme od tog izvođača svidjeti…dakle jedna pjesma je dovoljno da ju ja recimo skinem u mp3 izdanju….a ta amerikanizacija mi ima prizvuk nečega što se mora svidjeti široj masi ljudi…a eurosong je prava stvar za to jer na kraju krajeva svi ciljaju na pobjedu i na podršku mase….ali opet i neke amerikanizirane stvari su meni neslušljive pa ih ja izbjegavam, te se opet vraćam na to da je bitna samo pjesma, hoće li se ona meni svidjeti ili ne…
⚡Flash⚡ — 18. veljače 2016. u 10:33
Dakle za sve one koji ne znaju sto znaci amerikanizirati (http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search).
A sada kratki opis zasto amerika ima toliki utjecaj na pop scenu. Za početak najveće svjetske diskografske kuće smještene su u americi (Warner music, Universal music, Sony-BMG, EMI) koje stoje iza imena mnogih izvođača na eurosongu. Da ne bi bilo da pricam bezveze Heroes(WM), Only Teardrops(Sony), Euphoria (WM),Satellite(Universal music), Fairytale (EMI), Believe(Universal music, EMI) itd.
E sada kako je to povezano s amerikaniziranoscu, pa jednostavno, velike korporacije kontroliraju što/tko stupa na tržište, koliko će što biti popularno i napuhavaju pojedine autore (najbolji primjer je Adele, koja je diva i ima glas, ali taj album nije toliko genijano djelo da zasluzuje imati toliku popularnost i prodavanost, previse je napuhana, i da ne bi bilo znam sve pjesme od Adele napamet tako da ne ne mrzim ju i ne morate bacati h8) i kroz novac odeđuju pobjednika, a kontroliraju 80% globalnog tržišta i naravno da će autori raditi nešto “amerikanizirano” da bi se probili na to tržište. Taj utjecaj amerike nije ograničen na Europu na primjer azija, korea, japan. Svi znaju za K-pop (BOA, GG itd.), koji su najbolji primjer moderne amerikanizacije iste one koja se događa i Europi.
Amerikaniziranost nije fantom, amerikaniziranost postoji i nadam se da sam ju barem malo demistificirao ovdje.
Također mislim da se nitko nije spojio s bilokakvom kulturom s šakama….
Etymon — 17. veljače 2016. u 19:33
vi imate vatrogasca jožu
ki najbolše brizga xd
TRIGLAV — 17. veljače 2016. u 19:17
slovenija je uvijek bila "zapadnija" nego ostale balkanske države…(to ne mislim samo u muziki)….mi nemamo onih etno elementa, koje imate vi, ali radi ih slušamo. Vi imate tipični melos, mi nemamo. Mi imamo harmoniku.
KličkoVitalij — 17. veljače 2016. u 14:46
To što vi zovete "amerikaniziranost" (riječ zvanično ne postoji niti u jednom rječniku na svijetu) se da definirati kao praćenje najnovijih trendova svjetske muzičke scene. No, čini se kako pojedinci ovdje flagrantno obrću teze, pa dolaze u situaciju da svee što im se ne sviđa proglase "amerikaniziranim", a ono što im se svidi ne proglase 🙂
I da. Mislim da se pojedinci ne bi spojili sa kulturom dijaloga ni da ih ista iz sve snage lupi po nosu. A onda znamo šta se desi – bježi im đavole s puta 🙂
Andrea — 17. veljače 2016. u 13:38
Slovenija uvijek ima jako dobre pjesme. Nisu spektakularne ali su daleko od losih. Maja Keuc, Eva Boto, Tinkara Kovac i Maraaya su po meni zasluzile puno bolje plasmane od onih koje su u konacnici ostvarile.
I sada su sve pjesme sasvim solidne. Opet nista spektakularno, ali pristojno i ugodno za slusati. Malu prednost dajem Žanu Šerčič, San Di Ego i Anji Kotar.